Projekat “Stvarni ljudi, stvarna rešenja” je usredsređen na poboljšanje profesionalnih medijskih standarda u Srbiji i na Kosovu, kao i na poboljšanje komunikacije između albanske i srpske nacionalne zajednice u regionu, kroz medijsku prezentaciju primera dobre prakse koji odudaraju od uvreženih slika i predstava u glavnim tradicionalnim medijima. Konačni cilj je promocija vrednosti suživota, uvažavanja različitosti i solidarnosti među ljudima.

Projekat “Stvarni ljudi, stvarna rešenja” sprovodi se uz podršku medijskog fonda Delegacija Evropske unije u Srbiji „Medija program 2014” (EuropeAid/136989/DD/ACT/RS).

Tucović i drugi

TV portret Dimitrija Tucovića nije priča o prošlosti već o našoj sadašnjosti. Tucović je svedok i beskompromisni kritičar socijalne nepravde, političke korupcije i ratnih pohoda Kraljevine Srbije sa početka 20. veka. Međutim, Tucović je pre svega savremenik jer njegove kritike društvenih fenomena i danas se mogu primeniti i prepoznati u Srbiji i na Kosovu. “Žestoka socijalna raslojavanja uzrokovana političkom neodgovornošću i korupcijom, koja grupi odabranih pojedinaca omogućava pljačku društvenog, državnog – zajedničkog bogatstva” zvuči prilično aktuelno, zar ne? Senka rata, još jedna je paralela koja Tucovića čini aktuelnim i savremenim. Njegove reportaže iz Balkanskih ratova kao i ekspedicije srpske vojske u Albaniji 1913, svedočanstvo su početka vekovne spirale ratnih zločina na Kosovu. Šta bi se dogodilo da smo poslušali Dimitrija Tucovića? Kako bi, da jesmo, danas izgledali odnosi Srba i Albanaca? Neka su od pitanja koja želimo da postavimo našim sagovornicima. Međutim, odgovor koji tražimo glasi – zašto ga nismo slušali? Zašto se Srbija odrekla njegovog moralnog kredibiliteta kao osnova za iskreno pružanje ruke pomirenja i uspostavljanja međunacionalnih odnosa na novim osnovama? Zašto Srbija nije odustala od nacionalističke, povremeno čak i otvoreno rasističke, politike koju je Tucović kritikovao još 1914? Da li “mlada srpska buržuazija” i danas, kao i pre stotinu godina, izgovor za pljačku sopstvenog (i drugih) naroda pronalazi u nacionalizmu i širenju međunacionalne mržnje? Da li je izvestan skori kraj stogodišnjeg srpsko-albanskog sukoba ili će nam trebati još jedan vek kako bismo sukob zamenili dobrosusedstvom, saradnjom i međunacionalnim prijateljstvom? U potrazi za odgovorima razgovaraćemo sa srpskim i albanskim istoričarima, publicistima, političarima, umetnicima, građanskim aktivistima.

Autori filma: Samir Aslani, Nedim Sejdinović, Dragan Gmizić
Snimatelji: Silard Kovač, Arber Cakoli
Tonski snimatelj: Zlatko Zlatković
Saradnici: Taulant Osmani
Arhivski materijal: Spomen soba Dimitrija Tucovića, OŠ Savo Jovanović Sirogojno izdvojeno odeljenje Gostilje
Montažer: Boris Havran
Finansije: Miloš Katić, Syzana Firza-Puka, Srđan Miljević
Recezenti: Faik Ispahiu, Nedim Sejdinović
Producent: Dinko Gruhonjić
Projektni manadžeri: Duško Medić, Albulena Sadiku, Nataša Govedarica
Donatori: The Delegation of the European Union to the Republic of Serbia,
Media Programme 2014
Godina proizvodnje: 2017.

Albanke su naše sestre

Saveznu Republiku Jugoslaviju bombardovale su NATO trupe od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Pregovori u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova nisu uspeli, a Skupština Srbije nije prihvatila odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji. Predložila je da Ujedinjene nacije nadgledaju mirno rešenje sukoba na Kosovu.
Da ih sustiže još jedan rat i mnogo patnje, ljudi u ostatku Srbije postaju svesni sa početkom mobilizacija muškog, vojno sposobnog stanovništva. Protestuju, opiru se tome, dezertiraju. Oni koji u ovom filmu govore o tome, opet bi učinili isto.
Nadežda Kostić, učesnica antiratnog protesta u Kruševcu, Slađana Anđelković, učesnica antiratnog protesta u Kruševcu, Bratislav Stamenković, učesnik protesta u Leskovcu, Srđan Knežević, dezerter iz Kraljeva koji živi u Minhenu, Flora Brovine, organizatorka antiratnih aktivnosti na Kosovu, Saranda Bogujevci, autorka izložbe “Bogujevci – vizuelna istorija, omaž svim porodicama i žrtvama rata”, Mihane Salihu, humanitarna aktivistkinja sa Kosova, Ivan Novković, Leskovac, Bratislav Stamenković, učesnik protesta u Leskovcu, Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo, Staša Zajović, Žene u crnom, Mia David, bivša direktorka Kulturnog centra Beograda.

Autori/ce filma: Milena Popović, Sanja Kljajić, Taulant Osmani, Darko Šper, Vanja Đurić
Snimatelji : Silard Kovač, Fatrion Ibrahimi, Fatlum Hasani
Tonski snimatelj: Zlatko Zlatković
Montažer: Boris Havran
Donatori: The Delegation of the European Union to the Republic of Serbia,
Media Programme 2014
Godina proizvodnje: 2017.

Kosovo… Nazdravlje!.. Gëzuar!

“Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!” je priča o susretu Arija Abduljija i Isaka Vorgučića. Oni u srpskoj enklavi nadomak Prištine, pretresaju konfliktnu kosovsku stvarnost za kafanskim stolom. Dok se opijaju, dvojica predstavnika duboko suprotstavljenih strana, iako su u stanju da sede za istim stolom, smatraju da je multietničko Kosovo “propala ideja” i da je suživot Srba i Albanaca nemoguć. Ari, koji je svoju OVK uniformu okačio o klin prvog dana nakon rata na Kosovu i Isak, koji je napustio monaški život jer se zaljubio, su novinari koji i danas utiču na javno mnjenje Kosova.
Sa druge strane, Srbin i Albanac koji ih demantuju, su Slaviša Stojanović i Mentor Gaši, koji u istoj u srpskoj enklavi drže azil za ulične pse. Sa puno ljubavi i predanosti, ovaj Srbin i Albanac zbrinjavaju bolesne kučiće, dopremaju ih u azil, leče i pokušavaju da ih udome. Zaokupljeni svojim humanim radom, a i velikim finansijskim problemima, Mentor i Slaviša uopšte nisu opterećeni kosovskim konfliktom, politikom i međunacionalnim odnosima na Kosovu.

Autor filma: Aleksandar Reljić
Snimatelj: Viktor Prell
Tonski snimatelj: Zlatko Zlatković
Muzika: Mihajlo Obrenov (dreDDup)
Montažer: Boris Havran
Finansije: Miloš Katić, Syzana Firza-Puka, Srđan Miljević
Recezenti: Faik Ispahiu, Nedim Sejdinović
Producent: Dinko Gruhonjić
Projektni manadžeri: Duško Medić, Albulena Sadiku, Nataša Govedarica
Donatori: The Delegation of the European Union to the Republic of Serbia,
Media Programme 2014
Godina proizvodnje: 2017.

InDirekt

Bivši sportisti, reprezentativci bivše Jugoslavije u boksu i u fudbalu, govore o tome da je sport uvek sport i da on ljude ne razdvaja nego spaja, bez obzira na politiku i ratove. “Meni niko ne može da zabrani da budem prijatelj s kim hoću… Moje prijatelje ne može niko da mi oduzme, pa ni političari“, kaže Mirko Puzović. “Desilo se što se desilo. Zna se da je albanski narod propratio, ali na kraju moramo ispružiti ruku, oni nama, mi njima“, kaže Fatmir Makoli.
“Svakako da odnosi, prema svemu sudeći, nakon onoga što se desilo na ovim prostorima, ne mogu biti onakvi kakvi su bili, međutim sportisti su ipak drugačiji… Nosimo teret iz prošlosti, međutim ja mislim da to moramo prevazići”, kaže Fadilj Vokri. “Vreme će sve izlečiti… Svet je otišao dalje nego gde smo mi stali i vreme je da se iz tog blata izbatrgamo“, kaže Vladimir Vermezović.
Protagonisti: bokseri Aziz Salihu, Mirko Puzović, Fatmir Makoli, Tadija Kačar; fudbaleri Fadilj Vokri,Vladimir Vermezović.

Autor filma: Darko Šper
Novinar, istraživač: Taulant Osmani
Snimatelj: Viktor Prell
Tonski snimatelj: Zlatko Zlatković
Kamerman / montazher: Denis Sllovinja, Ermal Gashi (intervju Makolija i Salihua)
Kamerman: Fatlum Hasani (intervju Vokrija)
Montažer: Boris Havran
Finansije: Miloš Katić, Syzana Firza-Puka, Srđan Miljević
Recezenti: Faik Ispahiu, Nedim Sejdinović
Producent: Dinko Gruhonjić
Projektni manadžeri: Duško Medić, Albulena Sadiku, Nataša Govedarica
Donatori: The Delegation of the European Union to the Republic of Serbia, Media Programme 2014
Godina proizvodnje: 2017.